Upala sluznice nosa i sinusa koja uzrokuje pritisak na licu, kašalj, bolove u slepoočnicama i potiljku, zapušen nos i slične simptome može da bude i uzrok nedovoljnoj koncentrisanosti, mentalnoj bistrini, odsustvu mogućnosti zaključivanja i drugim psihološkim neugodnostima.

Umanjenje radne sposobnosti i kvaliteta života usled upale sinusa vrlo je često, no srećom ne traje dugo budući da lečenje akutnog sinusitisa ne traje duže od 4 nedelje. Ukoliko se radi o hroničnom sinusitisu simptomi mogu trajati i duže od četiri meseca i pored primene terapija.

Osobe koje se leče od alergijskog rinitisa ili astme u većem stepenu su predisponirane za nastanak hroničnog sinusitisa usled permanentne upale disajnih puteva.

Precizna uloga sinusa nije razjašnjenja, ali se zna da su “odgovorni” za zagrevanje i vlaženje udahnutog vazduha, pomažu zvučnu rezonansu, povećavaju mirisnu površinu, ali i da služe kao toplotna izolacija i štite mozak.

Uzroci i  simptomi sinusitisa

Sinusitis, odnosno upala paranazalnih sinusa, gotovo uvek kao dodatak ima i upalu sluzokože nosa, pa se ovo stanje često naziva i rinosinusitisom. Paranazalni sinusi mogu biti čeoni (frontalni), maksilarni, sitasti i klinasti i svaki od njih podložni su upali, a uzroci infekcija mogu biti virusi, bakterije ili gljivice. Drugi najčešći razlog sinusitisa je devijacija kostiju nosa.

Odstupanje od idealne pozicije nosne pregrede po sredini naziva se devijacijom nosa, i preko 80% ljudi što zbog različitih trauma – povreda i genetike ima nosnu pregradu nagetu na jednu stranu. Ovakav položaj povećava verovatnoću nastanka sinusitisa, ali snosi i odgovornost za hrkanje.

Upala sinusa se vrlo često razvija nakon prehlade, a najčešći simptom je bolan pritisak u obrazima i čelu, čak i zubima, i pojačava se pomeranjem glave od napred ka nazad.

Crvenilo obraza, nosa i očnih kapaka, slivanje nosnog sekreta u grlo kao i njegova izrazita žuto zelena boja, otežano disanje, kašalj, gušenje a često i groznica su neki od najčešćih simptoma ove infekcije.

Dijagnostika

Postavljanje dijagnoze na osovu pregleda lekara specijaliste ORL, uz laboratorijsku analizu krvi čiji rezulati pokazuju odstupanja u broju leukocita i CRP u najvećem broju slučajeva su dovoljni za određivanje terapije. Ukoliko klinička slika nije zadovoljavajuća može se raditi alergijsti test, rentgensko snimanje, u krajnjem magnetna rezonanca i skener.

Veliki procenat obolelih oporavi se uz pomoć prirodnih preparata, bez korišćenja medikamentozne terapije, dok se kod upale izazvane bakterijama prepisuju antibiotici, kapi i spejevi za nos, analgetici i inhalatori. Kod hroničnog sinusitisa stanje je nešto komplikovanije pa se nakon postavljanje dijagnoze radi na otkrivanju uzročnika što dalje određuje terapijski tretman.

U najgorem slučaju pristupa se endoskopskoj operaciji sinusa, mada se, na žalost i nakon toga mora nastaviti sa medikamentima zbog opasnosti od vraćanja hroničnog obolenja.

Inhalacija prirodnim preparatima

Etarsko ulje mente daje odlične rezultate u tretmanu upale sinusa, a može se primenjivati kod suve i vlažne inhalacije. Suva inhalacija se sprovodi tako što se na maramicu kapne 1-2 kapi eteričnog ulja i udiše nekoliko puta dnevno u trajanju 2-3 minuta.

Vlažna inhalacija podrazumeva stavljanje nekoliko kapi etarskog ulja u vrelu vodu nakon čega pacijent udiše isparenja, nagnute glave sa peškirom preko da bi se isparenja usmerila ka licu. Zabluda je da vodena para koja se udiše treba da bude što toplija jer može doći do aktiviranja osetljivih stanja kože ili sluzokože. Vrelinu pare treba prilagoditi ličnoj aspiraciji.

Pored etarskog ulja mente, koristi se i eukaliptusovo, ruzmarinovo, ili ulje divljeg origana, a princip inhaliranja je isti.

Inhalacija mešavinom začina je odlična alternativa etarskim uljima, a radi se o kombinaciji majčine dušice, žalfije, belog i crnog luka u prahu, karanfilića, cimeta i semenki kima. Podjednaka količina ovih začina se stavi u ključalu vodu,  i nakon što temperatura pare bude prijatna, koristi se za vlažnu inhalaciju.

Mirođija i bosiljak u jednakoj kombinaciji su vrlo delotvoran inhalator. Tri kašike suvih delova biljke stavi se u litra ključale vode i kuva još par minuta. Inhalacija ovom mešavinom treba da traje do 15 minuta.

Divlji krastavac se vekovima unazad koristi u narodnoj medicini za lečenje sinusa, naročito za odstranjivanje sekreta iz nosnih šupljina. Ova biljka se mora stogo dozirati pošto u većoj količini  može da izazove vrtoglavicu, groznicu i  stanja slična trovanju.

Primenjuje se u obliku kapi i to tako što se 2 kapi soka od divljeg krastavca pomešaju se 8 kapi destilovane vode. U ovoj koncentraciji je neškodljiv po organizam, ali vrlo delotvoran za sinusitis.

Čajevi za lečenje sinusitisa

Pored toga što se konzumacijom čajeva organizam hidrira, udisanje pare opušta mišiće sinusnih prolaza i blagotvorno deluje na osećaj bola.

Biljke koje se najčešće koriste za otklanjanje problema sa sinusima su:

• nana- smiruje natečenu sluznicu i smanjuje lučenje sekreta
• kamilica- deluje antibakterijski i antiupalno
• majčina dušica- takođe deluje antibakterijski i antiupalno, sprečava nastanak infektivnih komplikacija
• eukaliptus- smiruje upaljenju sluznicu nosa i bolove
• koren đumbira– može se koristiti kao čaj ili za inhalaciju, i u oba slučaja je delotvoran zbog antibakterijskih i antiupalnih dejstava
• koren belog sleza – deluje na razređivanje i izbacivanje sluzi iz nosne šupljine I disajnih puteva, olakšava disanje, smanjuje upalu i otok